Šta je moždana magla i koja je njena povezanost sa COVID-19?

Sve što trebate znati o moždanoj magli, njenoj vezi sa COVID-19, te kako da je se rešite. Informacije su preuzete iz najnovijih istraživanja.

Moždana Magla: Simptomi

Velika je mogućnost da ste u zadnje vreme čuli termin ‘moždana magla’, a niste znali šta to znači. Možda ste čak i pomislili da vam neko ‘prodaje’ maglu. Evo o čemu se radi.

Pod moždanom maglom misli se na skup zdravstvenih simptoma vezanih za mozak, koji potencijalno ukazuju na hronično nezdrav stil života, ili ozbiljnije medicinsko stanje.

Okarakterisana je sniženim nivoom kognitivne funkcije. Ovo su neki od njenih simptoma:

• Glavobolja
• Nemogućnost osobe da se ‘sabere’
• Osjećaj psihičkog zamaranja i umora
• Problemi sa pamćenjem neprikladni za godine
• Slaba koncentracija
• Teškoće u obrađivanju informacija
• Zbunjenost u vremenu i prostoru

Pod nezdravim stilom života podrazumevaju se nedostatak sna, stres i loša prehrana.

Uzmite u obzir da nemate razloga za brigu ako vam se neki od ovih simptoma povremeno javljaju.  Sasvim je normalno tu i tamo proći kroz stresan period. Problem nastaje kada moždana magla postane hronična.

S druge strane, postoje i ozbiljnija medicinska stanja koja mogu delovati kao uzrok moždane magle. Delimična lista ovih stanja uključuju bolesti kao što su:

• Anemija
• Autoimune bolesti
• Depresija
• Dijabetes
• Hormonalne promjene
• Hronični umor (u trajanju od 6 + meseci)
• Lekovi i lečenje (npr. ‘kemo stanje’, nakon primanja kemoterapije)

Što nas dovodi do danas, kada se moždana magla najčešće pojavljuje kod osoba koje su prebolile COVID-19.

Moždana Magla i COVID-19

Ako ste prebolili korona virus, verovatno imate pitanja vezana za moždanu maglu. U ovom odlomku smo pokušali da odgovorimo na one osnovne informacije iz najnovijih istraživanja.

Koliko ljudi doživi promene na mozgu poslije COVID-19?

Rezultati nedavno sprovedene studije ukazuju na to da trećina ljudi koji su prebolili COVID-19 kao posledicu imaju simptome bolesti mozga ili su doživeli psihičke promene.

Dodatna analiza ukazuje na to da 1 od 100 hospitalizovanih osoba sa COVID-19, razvije teže akutne probleme mozga. 

Kako se ovi simptomi ispoljavaju?

Ovi simptomi se obično ispoljavaju na dva načina: 

1. Indirektno kroz dugoročne posledice oštećenih organa. Naprimjer, ako ste imali oštećenje pluća, srca ili drugih organa, neki od dugotrajnih simptoma mogu biti umor, bolovi u tijelu i/ili glavobolja. Kada postanu hronični, ovi simptomi direktno utiču na kognitivne funkcije. Ona se zatim odražava kroz smanjen kapacitet razmišljanja i simptome moždane magle.
2. Direktno kroz sposobnost virusa da bude neuroinvanzivan. COVID-19 može da uđe u moždano tkivo, i izazove encefalopatiju (oštećenje mozga). Oštećenja i upale mozga usporavaju i sprečavaju komunikaciju između neurona (nervnih ćelija). Ozbiljnije pojave uključuju moždane udare, nedostatak kisika, delirij, napadi te upalni procesi mozga i okolnog tkiva.

Međutim postoje i suptilnije, dugoročne posledice, koje su teže za diagnosticiranje. Neke od njih su oštećenje koncentracije i fokusa, odnosno simptomi moždane magle.

Koliko dugo moždana magla može da traje?

Rezultati jedne od studija, pokazuju da su posledice moždane magle prisutne  i osam mjeseci nakon prebolenog koronavirusa.

Hvatanje u koštac sa moždanom maglom

Ako patite od moždane magle verovatno se svakodnevno pitate kako je se rešiti, ili bar smanjiti te njene simptome.

Kada da se obratite doktoru?

Obavezno se obratite doktoru ako osetite bilo koje od ovih simptoma:

• Poteškoće u disanju
• Dugoročna bol ili pritisak u grudima
• Ubrzan rad srca
• Nove psihičke konfuzije
• Teško ostajete budni ili se teško budite
• Plavkaste nokte, ili usne

Dalje, ako smanjenje kognitivnih funkcija traje već duže vrijeme, ili se pogoršava, vreme je za mišljenje doktora. Na kraju, ako je vaš svakodnevni život narušen sa psihičkim simptomima, ili se ne poboljšava nakon nekoliko sedmica, obavezno posetite doktora.

Šta možete sami učiniti da smanjite moždanu maglu?

Neke od inicijativa koje možete poduzeti u borbi protiv moždane magle uključuju:

• Redovan san (od 7-9 sati dnevno)
• Smanjen unos kafe, alkohola i nikotina
• Kvalitetna ishrana (smanjen unos ugljikohidrata, povećan unos povrća, zdravih masti i proteina)
• Kretanje (fizička aktivnost, vežbanje)
• Moždane vežbe (križaljke, mozgalice, društvene igre)
• Suplementi