Moždana magla Vitabiome Neuro slika proizovda

+381 11 450 4518 office@vitabiome.rs

+381 11 450 4518

office@vitabiome.rs

Probiotici vs Prebiotici

Ljudi često misle da je reč o lapsusu, ili sinonimima. Međutim, postoje velike razlike između probiotika i prebiotika, te načina na koji oni utiču na naš organizam.U ovom kratkom tekstu ćemo ih pokušati objasniti.

U našim crevima živi oko milion, „dobrih“ i potencijalno „loših“, odnosno patogenih bakterija. Za zdrav i vitalan organizam od velike je važnosti da broj dobrih, prevladava u odnosu na broj loših bakterija. Ako naša crevna flora nije uravnotežena, naš organizam postaje podložniji raznim zarazama i upalama.

Postoje dva načina za održavanje ove ravnoteže – pomaganjem mikrooranizmima koji su već prisutni da rastu, dajući im hranu koju vole (prebiotik) i dodavanjem živih mikroorganizama direktno u naš sistem (probiotik).

Probiotici

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) definira probiotike kao žive mikroorganizme, koji primenjeni u adekvatnoj količini imaju povoljne učinke na zdravlje domaćina.

Oni uključuju bakterije kao što su Lactobacillus i Bifidobacterium i gljivice, kao što je Saccharomyces boulardii.

Mogu se pronaći u jogurtu i kefiru, ili fermentiranoj hrani, kao što su kiseli kupus i kiseli krastavci.

Probiotici imaju mnoštvo pozitivnih učinaka na naš organizam, a ovo su samo neki od njih:

  • održavanje zdrave mikroflore probavnog sistema,
  • regulisanje probave,
  • antikarcinogenu aktivnost,
  • smanjenje razine holesterola u krvi,
  • poticanje funkcije imunološkog sistema.

Probiotici se u zadnje vreme sve više nazivaju i kolokvijalnim nazivom „psihobiotici“,  koji su dobili zbog indirektnog, pozitivnog uticaja na naš mozak. Naime, odavno je poznato da naš mozak ima snažan uticaj na naš stomak, a najnovija istraživanja pokazuju i obrnutu korelaciju, odnosno da i naš stomak može pozitivno, ili negativno delovati na naš mozak.

Već nekoliko godina unazad „psihobiotici“ se sve više povezuju i sa određenim neurološkim poremećajima, naročito sa depresijom, ali i nekim neurodegenerativnim bolestima, kao što je Parkinsonova bolest.

Prebiotici

Prebiotici su hrana za probiotike. Za razliku od probiotika, prebiotici nisu živi organizmi. Radi se o balastnim tvarima, kao što su inulin, ili galaktoligosaharidi, koji se ne mogu razgraditi, ili probaviti u tankom crevu i dolaze u debelo, gde služe kao plodno tlo (nutrijenti) dobrim bakterijama.

Dakle, prebiotici su hrana za odabrane bezopasne mikroorganizme u crevima i mogu se koristiti kao dodatna podrška probioticima.

Prebiotike možemo prepoznati po idućim nazivima:

  • galaktoligosaharidi,
  • fruktooligosaharidi,
  • oligofruktoza,
  • inulin,
  • vlakna cikorije

Njih možemo pronaći u namirnicama kao što su grah i mahune, zobene pahuljice, banane, bobičasto voće i beli luk.

Možemo zaključiti da prebiotici i probiotici zajedno podržavaju telo u izgradnji i održavanju zdrave kolonije bakterija i drugih mikroorganizama, što reguliše probavu i pomaže funkcionisanju celog našeg organizma.Također, pomažu u prevenciji i kod određenih bolesnih stanja.

Zato je, u nedostatku probiotika i prebiotika unetih ishranom, poželjno posegnuti za suplementima koji u sebi sadrže potrebne probiotike i prebiotike.

Za poboljšanje kognitivnih performansi i smanjenje moždane magle

Za poboljšanje raspoloženja i pomoć kod simptoma anksioznosti

Za zaštitu mozga, nervnog sistema i krvnih sudova od uticaja stresa